Prvenac Tine Perić, roman Ćrtice, prvi put o izbrisanima u Sloveniji govori iz ugla deteta, devojčice koja odrasta neposredno posle raspada Jugoslavije i koja doživljava izbris u svojoj porodici. Poslušajte intervju i ovde.

Da podsetimo, upravni organi Republike Slovenije su 1992. godine nezakonito izbrisali iz registra stalnog stanovništva 25.671 osobu, čime su izbrisani ostali bez osnovnih prava na život u Sloveniji. Brisanje je pogodilo ljude koji su uglavnom rođeni u drugim republikama bivše Jugoslavije, koji su imali jugoslovensko državljanstvo i u pravilu još i državljanstvo jedne od republika bivše Jugoslavije te su živeli u Socijalističkoj Republici Sloveniji i u njoj imali prijavljeni stalni boravak. Izbris do danas nije dobio epilog, niko nije odgovarao, mnogi izbrisani još nisu dobili status niti obeštećenje, a na sve izbrisane i njihove porodice je to ostavilo nepopravljive posledice. Danas razgovaramo sa Tinom Perić o njenom romanu Ćrtice koji govori o izbrisu na malo drugačiji način. 

Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu nastaje zanimljiv i jedinstven istraživački projekat o tome kakvo je pamćenje o književnosti među običnim svetom u Hrvatskoj i kako se menjala školska lektira u Hrvatskoj posle raspada Jugoslavije. Ko su prvih pet pisaca kojih se ljudi najčešće sećaju i zašto, između ostalog, razgovaramo sa Lukom Ostojićem, doktorandom na projektu Pamćenje (o) književnosti u svakodnevici (akronim: PoKUS) Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Poslušajte intervju i ovde.

Muzika: Mitar Zorić - Šta mi znači, Obojeni program - Kad se neko nečem dobrom nada, Valentino Bošković - Kruzer u Postira.

Ton: Oli i Robi

Muzika i montaža: Jelena Dobrosavljević

Urednica i voditeljka: Biljana Žikić

Na fotografiji: Tina Perić

Autorka fotografije: Katja Goljat

Naslov emisije je stih iz pesme Obojenog programa Kad se neko nečem dobrom nada.