»Tako smo u središčte našeg razmatranja stavili osnovnu programsku tezu iz »komunističkog manifesta« da je »oslobođenje pojedinca preduvjet za oslobođenje svih ostalih«. Ova Marxova teza izgleda danas tako daleko od realnosti, da više nitko ne zna jasno što se njome zapravo htjelo reći. Doista, obično historijsko iskustvo govori nam, da su to sami revolucionarni socijalni pokreti koji oslobađaju »druge«, to jest društvo. Zašto bi trebalo osloboditi »pojedinca« kako bi se oslobodilo »sve druge«? Jasno je da Marx u toj formulaciji misli da su, zapravo, svi »drugi ljudi« ti »pojedinci«, to jest da ih valja oslobađati upravo kao pojedince, kao ličnosti, kao samostalne subjekte, pa da bi mogli biti oslobođeni kao članovi jednog društva. [...] Ako je ova Marxova programatska misao iz »Komunističkog manifesta« tačna, [...] onda sama socijalistička revolucija još ne znači oslobođenje čovjeka, nego je za to potrebna određena emancipacija ljudske ličnosti. Revolucija bi stvarala samo društvene uvjete za takvu emancipaciju, ali ona sama mora biti djelo čovjeka-pojedinca, to jest same ljudske ličnosti, i nota bene, njenog ličnog utjecaja na druge ljude, to jest nešto što *nije posredovano* nekom društvenom organizacijom.« - Supek

 * * *

»Od oslobođenja do danas učinjeni su napori svih radnih ljudi - i onih koji rukju raznim alatkama, i tehničkog osoblja, i ekonomista, i visokokvalifikovanih ljudi drugih struka - da se obnovi ono što je bilo porušeno u ratu i da se dalje nastavi sa izgradnjom, kako bi i Jugoslavija postala jedna od razvijenih zemalja. Rezultat ovakvih napora je značajni napredak koji je poslednjih godina ostvaren na tehničkom i ekonomskom polju. ... 

Odlučivanje radnih ljudi o pitanjima vođenja politike preduzeća, o uslovima i načinu sprovođenja u delo usvojenih radnih zadataka, o raspodeli dohotka prema radu i drugim problemima, nosi u sebi, posmatrano psihološki, neslućene podsticaje da se ljudi motivišu iz dana u dan za sve veća zalaganja u radu. Nastali su objektivni uslovi da ljudi stvaraju odnose na radu koji njima odgovaraju.« - Tomeković

 * * *

»U skladu s Marksovim poimanjem prirode čovjeka, samoupravljanje predstavlja povoljne uslove da se manifestuju stvaralački potencijali radnika. Kroz angažovanje na društvenom planu ne samo što zadovoljavaju potrebe za socijalnim kontaktima već i razvijaju svoje psihološke dispozicije za samoupravljanje - više uvažavaju ono što je od zajedničkog i opštega interesa, skloniji su saradnji, pravdi, solidarnosti i humanosti. A to su uslovi da se efikasnije na samoupravan način sporazumijevaju i dogovaraju. To će reći da se od psihologa očekuje da proučavaju uticaj samoupravne prakse na psihološke karakteristike učesnika. Opšta je saglasnost među psiholozima da je socijalizacija za samoupravljanje druga važna oblast psihološkog proučavanja.« - Dunđerović

 * * *

»Samoupravljanje koje razvijamo u našoj zemlji predstavlja sistem društvenih odnosa u kojem se stvaraju mogućnosti da u svakoj radnoj organizaciji učestvuju u rešavanju svih važnih pitanja svi članovi organizacije i time ostvaruju uslovi za što potpuniji razvitak ličnosti svakog pojedinca. Samoupravljanje je već zbog toga značajna i problemima bogata oblast psihološkog istraživanja. Ali nije samo zbog toga. Izgrađivanjem društva na principu samoupravljanja suštinski se menjaju brojni društveni odnosi ...« - Rot