Vlada Republike Slovenije je iznenada kasno preksinoć na dopisnoj noćnoj sednici proglasila kraj epidemije. Tako je Slovenija postala prva zemlja u Evropi koja epidemiju formalno više nema. Na snazi je ostao niz epidemioloških restriktivnih mera, a ukinut je niz epidemiloških mera pomoći, kao što su pomoć samozaposlenima i subvencije poslodavcima. Tako da sada imamo epidemiološke mere, ali nemamo epidemiološku pomoć.

Uz proglašenje kraja epidemije otvorene su i granice, ali samo samo za države Evropske unije čiji državljani sada mogu nesmetano da uđu u Sloveniju dok državljani tzv. "trećih zemalja" moraju u karantin od 14 dana. Selektivno otvaranje granica pod okriljem epidemioloških mera opreza je u najmanju ruku čudno, s obzirom da su među članicama Evropske unije i one države koje su najteže pogođene korona virusom, kao što su Italija, Španija ili Francuska. Sa druge strane, među "trećim zemljama" su i zemlje sa odličnom epidemiološkom slikom kao što je, na primer Crna Gora koja danima ne beleži nijedan slučaj zaraze. Na naše pitanje o stručnoj podlozi za ovakvu odluku su nas u Nacionalnom institutu za javno zdravlje uputili na Ministarstvo zdravlja, iz kojeg su već medijima poručili da ne prihvataju odgovornost i nemaju stručno objašnjenje za ovakvu odluku vlade.

Takođe i državljani Slovenije i oni sa dozvolom za boravak ukoliko putuju u treće zemlje i provedu više od 14 dana moraju u karantin kada se vrate u Sloveniju. Koliko ovakve mere utiču na kretanje, slobodu i prava oko 200.000 ljudi koji žive u Sloveniji i imaju bliske veze sa zemljama bivše Jugoslavije, koje sve osim Hrvatske spadaju u "treće zemlje", vladu očigledno nije zanimalo. Ali trebalo bi da zanima sve nas, jer smo sada svedoci kako se lako, brzo i neprimetno gube stečena prava i slobode, takoreći preko noći, na brzim i dopisnim noćnim sednicama, a da za to nema ni stručnih ni zdravstvenih objašnjenja.

Danas u Kontroli leta razgovaramo sa novinarom Dnevnika i piscem Andražom Rožmanom koji se profesionalno i privatno bavi migracijama, izbeglicama, teškim i komplikovanim lavirintima evropske birokratije, integracijom migranata i doseljenika, i pričama i iskustvom ljudi na margini društva. Njegov književni prvenac Trije spomini: med Hajfo, Alepom in Ljubljano /Tri uspomene: između Haife, Alepa i Ljubljane (Izdavačka kuća Goga) bavi se životnim putem Mohameda Al Munema, sirijskog pesnika i izdavača koji svoj drugi dom nalazi u Ljubljani i prijateljstvom koje se rađa između njega i pisca. Knjiga je ušla u deset nominacija za uglednu književnu nagradu Kresnik za roman godine.

Andraž Rožman će nam se pridružiti u studiju a telefonom ćemo danas razgovarati i sa Goranom Lukićem iz Delavske svetovalnice/Radničkog savetovališta o problemima sa kojima se radnici iz zemalja bivše Jugoslavije susreću zbog mera slovenačke vlade, kao i sa studentkinjom Nevenom Rokvić iz Novog Sada, koja zbog istih mera ne može da se vrati u Sloveniju i nastavi studentsku razmenu jer nema gde da provede zahtevani karantin od 14 dana pošto Studentski dom Ljubljana u kome je živela do početka epidemije, sada posle proglašenja prekida epidemije, više ne prima studente iz "trećih zemalja".

Muzika: Partibrejkers "Sloboda ili ništa", Kanda, Kodža i Nebojša "Šafl", Sitzpinker "Izolacija", Mravi "Na ivici čovečanstva".

Muzička urednica: Jelena Dobrosavljević

Uređuje i vodi: Biljana Žikić

Foto: Flickr

Emisiju sofinansira: Ministrstvo za kulturo Republike Slovenije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.